«Ако све друго закаже, пређимо на Опен Соурце«
То су биле речи Кабинета министара Летонија, земља која припада Европској унији, али то од 2008. суочена је са озбиљним економским проблемима.
У покушају да смање трошкове, размишљали су о смањењу броја запослених, одлажући повећање плата, али ако то не успе, предузеће драстичније мере. Остављам детаљан чланак, линк до ВикиЛеакс.орг: LINK
Одломак скреће пажњу:
Предлог буџета централне владе за наредну годину, који је Кабинет министара сада предао парламенту на разматрање, доминирао је насловима у летонским медијима последњих недеља. Кабинет се бори да припреми буџет са циљаном стопом дефицита од 1.85% БДП-а смањењем потрошње министарстава, укидањем радних места, одлагањем планираних повећања плата за запослене у јавном сектору и чак и предлагање драстичних мера попут затварања одређених министарстава и преласка на софтвер отвореног кода.
Што би преведено (скромно) било:
Следеће године Предлог централног буџета владе, која сада Вијеће министара ha представљен парламенту за преглед, је испунио наслове en медији из Летоније у последњим недељама. Вијеће министара покушава припремити буџет са стопом објективни дефицит 100% БДП-а по смањење потрошње министарства, уклањање Радна места, одлагање очекивана повећања надница за запослени у јавном сектору, па чак и предлажу мере тако драстична попут затварања одређена министарства y промена у софтвер са отвореним кодом.
Очигледно Летонија могао да користи и софтвер open соурце у јавним субјектима као што су министарства итд.
Захвали се ТхеОпенСоурцерер по Вести.
Поздрав и желели бисмо да знамо ваше мишљење 😉
http://wikileaks.org/cable/2008/10/08RIGA644.html
Надамо се да ће то ускоро учинити латиноамеричке земље које још нису искористиле ту алтернативу. Само у Мексику, пре неколико година, процењено је да је плаћање софтверских лиценци достигло огромне цифре
Министарство спољних односа потрошило је 400. најмање 2005 песоса на лиценце за Виндовс КСП. То се не рачуна без остатка софтвера који су купили.
* Министарство финансија и јавног кредита само у 2006. години потрошило је 68 милиона 671 хиљаду пезоса на софтверске лиценце. Између 2001. и 2006. износили су око 130 милиона пезоса.
* Министарство националне одбране између 2001. и 2006. потрошило је 58 милиона 574 хиљада пезоса на софтверске лиценце.
* Министарство јавне безбедности потрошило је 70 милиона 196 хиљада 991 пезоса на лиценце, укључујући 13 милиона 953 хиљаде 223 пезоса на корпоративно лиценцирање М $
* Пемек гас и основне петрохемикалије потрошиле су 4 милиона 173 хиљаде 227 ДОЛАРА на лиценце између 2002. и 2006. године
* Пемек Петрокуимица је у последњих 19 година на софтверске лиценце потрошио 455 милиона 867 хиљада 6 песоса плус 436 милиона 777 хиљада 80 ДОЛАРА (плус минус 6 милиона пезоса)
* Републичко правобранилаштво је 2006. године потрошило 35 милиона 159 хиљада 835 песоса на софтверске лиценце, од чега је 12 милиона 534 хиљада песоса директно додељено Мицро $ често
Заборавио сам да ставим извор тамо где сам нашао те податке. http://www.alambre.info/2007/04/16/¿cuanto-le-cuesta-al-erario-el-pago-de-licencias-comerciales/
Занимљиво. Претпостављам да би у свим земљама уштеде биле значајне, јер би се тај новац могао уложити у набавку савременијег хардвера.
Нисам знао ове податке, хвала вам посебно што сте оставили везу.
Позитивна ствар у вези са овим променама које се дешавају у свету је та што, иако владе / институције других земаља још увек не виде предност коришћења СВЛ-а, барем ће почети да га користе из економских разлога, а затим с временом откриће остале предности.
Хвала на посети и коментару 😉
поздрави